Roko Leni Ukić: Kraj karijere koja je trajala više od dve decenije

Slavni hrvatski košarkaš Roko Leni Ukić danas je, konferencijom za medije na youtube kanalu KK Split, službeno objavio kraj košarkaške karijere. Poslednju utakmicu u dresu Splita, odigraće u sredu, kada će se njegov tim sastati sa Zadrom u četvrtfinalu Kupa Krešimira Ćosića.

“Danas je moderno da se igrači opraštaju putem objava na društvenim mrežama. Obzirom da nisam ljubitelj istih, mislim da je ova “old-school pressica” adekvatan način”, reči su kojima je Roko započeo konferenciju.

Nakon što se zahvalio novinarima na dolasku, nastavio je:

“Službeno mogu objaviti da košarku više profesionalno neću igrati, što je prirodan sled događanja obzirom na odigrane sezone i moje sportske godine”.

“Emotivan donekle jesam ali nije mi teško. Svestan sam kako se fizički mora osećati profesionalni sportista jer dugo vremena sam bio isti, međutim poslednjih godinu dana, bolovi i psihofizičke situacije nakon utakmice ti govore da je dosta.”

Na pitanje da li mu je žao što sa Splitom nije osvojio trofej, kaže:

“Žao mi je svakog poraza u životu. Došao sam u klub koji 20 godina nije igrao finale, deset godina su bili prosečan tim A1 lige i povratnici u ABA ligu. Ničim nije bilo predodređeno da mi uzmemo trofeje, nego mojim imenom i povratkom u ekipu. Došli smo jako blizu. Bili smo prve godine dve utakmice daleko od trofeja – jednu u Kupu i jednu u finalu Prvenstva. No, nismo uspeli. Bogu hvala, pokušali smo još u dva navrata. Prošle sezone smo imali odličnu startnu poziciju prije finala ali smo naišli na boljeg protivnika i možemo mu samo čestitati. Sigurno da mi je žao ali ne gledam svoju karijeru u zadnja tri kilometra ako put traje 100 kilometara. Klub je tu, živ i zdrav. Za nedelju dana ima priliku da osvoji nešto što mi nismo mogli u prethodne dve godine”.

Paralelno sa igranjem košarke, Roko se ostvaruje u još jednoj ulozi. Na televiziji povremeno radi kao komentator utakmica NBA lige. Ističe kako ga to veseli, a na pitanje da li se u tome vidi na duže staze, odgovara:

“Radim nešto što me veseli. Ne uzima mi previše energije i vremena, skroz mi je zanimljivo. Ljudi govore da to solidno radim. Videćemo kako će se ta priča razvijati. Ukoliko mi ljudi budu tražili da i dalje to radim i ako sam tu, zašto da ne”.

Bavio se Ukić pisanjem kolumna koje su bile izuzetno praćene ali novinarstvom se nema u planu baviti. Kako kaže, ukoliko bi pisao nešto, otvorio bi neki front, a nema želju za otvaranjem frontova.

U svojoj bogatoj karijeri, nastupao je za veliki broj klubova među kojima Panatinaikos, Tau Ceramica, Fenerbahce, Barcelona, Lottomatica, Toronto Raptors, Milwaukee Bucks, dva puta za Cedevitu, Varese, Cantu, AEK, Levallois, Antibes Sharks, Cedevita Olimpiju i Split. Panatinaikos , čiji je dres nosio tokom dve sezone, budi posebne emocije:

“Atina i navijači Panatinaikosa u radosti kada dobiju Olimpijakos se mogu meriti verovatno sa navijačima Hajduka kada dobiju Dinamo ili recimo Zvezde i Partizana. To su ta neka rivalstva. Imali smo mnogo uspeha u moje dve sezone u Panatinaikosu. Osvojili smo četiri trofeja i doživeli mnoštvo pozitivnih emocija. Da smo izgubili, verovatno emocije bi bile suprotne ali pobedili smo i te emocije su bile izrazitno pozitivne i to će mi zauvek ostati u glavi”.

Na pitanje da navede najboljeg igrača sa kojim je igrao i najboljeg trenera, odgovara kratko:

“Najbolji igrač verovatno Dino Rađa. Najboljeg trenera ne mogu navesti jer će se ostali naljutiti“.

Kao košarkaškog idola, ističe Reggie Millera.

U najboljoj ligi sveta, odigrao je dve sezone. Za NBA ga vežu lepa sećanja:

“Imam stvarno lepa sećanja. Prvu sezonu sam mnogo igrao i to mi je bilo ostvarenje dečačkog sna. Svaki put kad bih postigao deset poena osećao sam se kao najbolji ikada. To su neke emocije koje mi i danas znače. Kada sam počinjao karijeru nisam imao u glavi zamisao dokle će me to dovesti. Idolizuješ ono što gledaš i ne veruješ da ćeš ti biti deo toga”.

Novinari ističu Roka kao poslednjeg velikog igrača kojeg je Split iznedrio. Na pitanje šta bi mogao da savetuje mladim igračima, kaže:

“Svaki put je specifičan. Imaš tri talentovana deteta, tri glave i tri različite ideje njihovih porodica i njihovih klubova. Jednu stvar bih savetovao, a to je da se ne žale puno. Da se ne žale puno na trenere i na sve ono što im fali jer će im uvek nešto faliti. Nikad neće biti idealno. Jedino što mogu je gledati sebe i kako da budu što bolji u toj siutaciji koja nikad neće biti idealna. Uvek imaš puno otežavajućih okolnosti. Treba da nađeš način kako ćeš to pobediti i okrenuti u svoju korist. Ako se tu osećaš dobro, onda ćeš i igrati dobro. To kažem igračima i od devet i od 19 godina”.

Ukić je rekorder po broju nastupa za reprezentaciju Hrvatske. Do medalje u tom periodu zemlja nije uspela doći ali kaže da su u to vreme rezultati ipak bili respektabilni u odnosu na rezultate koje Hrvatska pravi u poslednjih par godina:

“Frustracije su proizilazile iz toga što smo često imali veća očekivanja od mogućnosti. To se nije dešavalo uvek ali često jeste. Nikada nismo imali reprezentaciju označenu za medalju, koja je završila na devetom mestu. Uvek je to bio sastav koji je po kvalitetu između petog i devetog mesta. Da li se na toliki broj ponavljanja moglo dogoditi da ipak dođemo do medalje, jeste. Dva, tri puta smo bili blizu. Nekada je falilo kvaliteta, nekad sreće, jedna sudijska odluka ili promašen šut. Nije se poklopilo na našu stranu. Ne doživljavam to kao lični neuspeh. No, svestan sam da sam ja čovek sa najviše nastupa koji simbolizuje jednu generaciju koja nije bila uspešna. Sa ove perspektive gledanja sada, bili smo prilično uspešni. Četvrto, peto ili sedmo mesto nisu ogromni uspesi ali su to respektabilni rezultati u odnosu na dosta toga što imamo prilike videti poslednjih pet, šest godina”.

Rokov sin takođe igra košarku. Za talentovanog Luku se navodno raspituju brojni evropski velikani, no to Roko nije želeo komentarisati. Na pitanje da li u sinovim očima vidi strast za košarku koju je i on sam imao, odgovara:

“Vidim ali na malo drugačiji način. Što se tiče ambicije i ljubavi prema sport, isto je. Međutim, kod Luke ja takmičarski aspekt izraženiji nego što je to bilo u mom slučaju”.

U nastavku, govori o budućnosti Splita:

“Klub su ljudi koji ga vode. Koliko dobre odluke oni donose, toliko će klub biti dobar. Poslednjih par godina, klub je na solidnom nivou ali kako će to izgledati u budućnosti, teško je dati prognozu”.

Za sada, ističe da će njegova uloga u klubu biti komentatorska i gledalačka. Došao je, kako kaže, da bi igrao i pomogao na terenu, ne jer ga nakon košarkaške karijere čekaju funkcije u Splitu.