Slavni stihovi crnogorskog vladike i pisca Petra II Petrovica Njegoša da je “svak’ rodjen da po jednom umre” i da “čast i bruka žive dovjeka” snažno odzvanjaju među košarkaškim fanovima u Beogradu tokom dana. Iako se ne zna kompletno čija je tačno ta bruka u celoj ovoj sapunici oko Nikole Mirotića i njegovog prelaska u Partizan, nečija jeste, jer je previše čudnih i nerazjašnjenih okolnosti da bi se iko od aktera izopštio od iste.
Epilog-ni drugi put neće doći do saradnje između Partizana i sjajnog španskog košarkaša crnogorskog porekla, Nikole Mirotića. Prva prilika propuštena je još u Mirotićevim juniorskim danima kada je i sam priznao da je za njega bio zainteresovan tadašnji trener Partizana Duško Vujošević lično, ali i da je i sam veliki navijač Partizana još od malena. Drugi put šansa je propuštena jula 2023. pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima, koje ćemo pokušati da raščlanimo i razumemo u nastavku teksta.
Kako je sve počelo?
Zainteresovanost Partizana za usluge Nikole Mirotića datira još od bezmalo juna meseca. Da podsetimo, tada je Barselona objavila odmah nakon neslavno odigranog fajnal-fora i poraza od Real Madrida i Monaka da će uslediti smanjivanje budžeta u košarkaškoj sekciji kluba. Razlog tome su bili nagomilani dugovi i sve veći finansijski problemi fudbalskog kluba, koji su rezultirali odlukom da se svim drugim sekcijama, uključujući i košarkašku, sreže budžet za određenu sumu.
Odmah su počele spekulacije o tome koji igrači mogu postati slobodni usled potrebe za rasterećivanjem budžeta. Redom su licitrana imena, a na kraju je, za sada jedini uz trenera Šarunasa Jasikevičijusa, ceh platio Nikola Mirotić, prvi igrač tima i jedan od najboljih evropskih košarkaša. Procenjeno je da je njegov ugovor, po kojem mu je Barselona dužna čak 22 miliona evra bruto u naredne tri godine, prevelik teret za budžet kluba i da će se sa Mirotićem isti raskinuti.
Da stvar bude gora, čitava vest o prekidu saradnje sa Mirotićem osvanula je u momentima pred samo finale španske ACB lige sa Real Madridom. I sam Mirotić je imao intervju za španske medije gde je izrazio čuđenje i iznenađenje ovom odlukom, ali i razočaranje jer je odluku čuo baš kao i cela javnost, preko medija, a ne od kluba lično.
Ipak, iako je čitava situacija ispala poprilično surova i nemilosrdna ako se uzme u obzir trenutak u kojem se to dešava kao i to da se ipak radi ni manje ni više nego o Mirotiću, ekipu ovo nije poremetilo. Pobeđen je Real Madrid sa 3-0 u seriji, osvojen je bar jedan trofej i sezona spasena, bar privremeno.
Ipak, vest da će se od leta na tržištu naći igrač kalibra Nikole Mirotića odmah je alarmirala sve evropske klubove, i odmah se počelo sa licitacijom. Zainteresovani su bili između ostalih ambiciozni Panatinaikos, milanska Olimpija kao i Monako, a stidljivo su se provlačila i imena večitih rivala, Partizana i Crvene Zvezde. Kako je vreme odmicalo, kao najozbiljniji kandidat isprofilisao se Partizan, te se čekalo samo da se raskid ugovora sa Barselonom i zvanično dogodi kako bi se ceo posao i ozvaničio.
Ma reci gde je zapelo…
Treba napomenuti da je u svom domu u Tivtu, po onome što možemo čuti, Mirotić dao reč i treneru Željku Obradoviću, kao i generalnom menadžeru Zoranu Saviću i predsedniku kluba Ostoji Mijailoviću, da će čim se utanače detalji oko njegovog raskida ugovora sa Barselonom staviti potpis na trogodišnji ugovor sa klubom. Ne samo da je dao reč klubu, već su se desili i razgovori sa kapitenom ekipe, Kevinom Panterom, sa kojim je izvesno diskutovao o izgledu tima za narednu sezonu, atmosferi u timu i slično.
Samim tim, nije teško pretpostaviti da su se Partizanovi planovi vrteli oko samog Mirotića kao prve zvezde tima. Planirano je da se tim popunjava igračima u skladu sa tim kakav bi fit bili sa upravo Mirotićem. U medijima je uveliko vladala euforija i najavljivan je najveći transfer u istoriji srpske i regionalne košarke.
Ipak…do transfera nije došlo, na veliku žalost crno-belih, a od najveće bombe na Balkanu ostao je samo prah i pepeo. U svojoj instagram poruci, Mirotić saopštava javnosti da, i pored velike želje i zainteresovanosti da zaigra u Srbiji, konkretno u Partizanu, neće ispoštovati dogovor i da će se odlučiti za neki inostrani klub. Razlog tome su, kako kaže, pretnje i uvrede koje dobijaju njegova porodica i on sam, koje su ga iznenadile i rastužile toliko da je shvatio da ne želi da bude faktor koji će deliti srpski narod još više nego što je on podeljen trenutno.
Nedugo zatim oglasio se i sam klub. Između ostalog u svom saopštenju navodi da je Mirotiću zagarantovana bezbednost od strane samog vrha države, te da to ne bi trebalo da predstavlja bilo kakav problem u realizaciji transfera. Klub je i pozvao Mirotića da javno kaže o kakvim pretnjama i od strane koga se radilo. Takođe dodaju i da je svaki Mirotićev zahtev oko korekcije ugovora bio ispoštovan bez ikakvih problema.
Čaša meda ište čašu žuči…
Mnoštvo oprečnih informacija-bez suštine. Mnogo iskazanog poštovanja između dve strane na rečima-mnogo manje na delima. Mnogo buke-ni oko čega. Ovako nekako bi se najlakše mogli opisati gore navedeni događaji, kada se u obzir uzmu sve informacije koje su u javnost dospele. Jedno je sigurno-mnogo gneva je izazvao Nikola Mirotić svojim postupkom. To ne opravdava hajku koja se protiv njega vodi, što putem tendecioznih tekstova što na društvenim mrežama.
O stanju domaće košarke, koja se proteklih godina pretvara u brlog i blato više nego u plemenitu igru pod obručima, ne treba previše pričati. Nemile scene koje gledamo u finalima regionalne lige iz godine u godinu, uz propratni kolorit pun gnusnih vređanja, optužbi i atmosfera linča na ivici incidenata, kreirali su jednu generalno nezdravu i nepovoljnu okolinu u koju sada već ni vrhunski sportisti ne žele da dolaze, bez obzira na novac, slavu ili ambicije.
I sam Željko Obradović se tokom finalne serije ABA lige zabrinuto zapitao da li zaista igrači imaju želju nakon svih dešavanja da uopšte dođu na ove prostore. Izjava tada nije ozbiljno shvaćena, a morala je biti. Jer, samo ime Crvena zvezda ili Partizan, kao i tradicija klubova potencijalnim pojačanjima ne znače previše ako moraju da strahuju za svoju bezbednost dok obavljaju svoj posao. Zašto bi bilo ko pristao da se izlaže tim rizicima, kada sigurno postoje mirnije sredine da se karijera nastavi?
Scenario prvi
Ukoliko je zaista tačno da je Nikoli Mirotiću prećeno u toj meri da nije imao drugog izbora osim da odluku promeni i datu reč pogazi, onda je to jedan veliki, sveobuhvatni, sada već ko zna koji po redu poraz društva u kome se nalazimo. Ako bilo koji čovek u Srbiji, a pogotovo strani državljanin poput Mirotića, nije slobodan da mirno izabere tim u kome će igrati košarku i baviti se svojim poslom bez da zbog svog izbora mora da strahuje za bezbednost ili trpi strašne pritiske od ljudi kojima se njegov izbor ne dopada, onda je to krah čitavog društva koje tvrdi da je demokratsko, i udarac na slobodu izbora kao osnovnu tekovinu ljudskih prava.
Da stvar bude još gora, ovde se radi o osvedočenom dobrotvoru i velikom humanisti, Nikoli Mirotiću. Nikola je nosilac Ordena Svetog Save 2017. godine, koji je najveće odlikovanje koje dodeljuje Srpska Pravoslavna Crkva. Isti je dobio kao priznanje za njegov rad u okviru fondacije “Srbi za Srbe”, gde je pomagao svojim velikodušnim finansijskim donacijama za lečenja bolesne dece, za ugrožene Srbe sa rizičnih područja poput Vukovara i Kosova i Metohije, kao i za Vladu Srbije i Vladu Crne Gore u vreme COVID pandemije.
Takođe se radi o velikom hrišćaninu, koji život živi mirno, u krugu porodice, sa kojom redovno posećuje srpske svetinje na Balkanu. Više puta Nikola je isticao koliko mu znači i koliko mu je važna ta njegova duhovnost. To je samo po sebi nešto što retko vidjamo u eri modernog sporta gde su novac, slava i glamur neke zajedničke odlike gotovo svih sportista.
S tim u vezi, ako za ovakvog košarkaša, a pre svega čoveka, nije bilo mesta u Srbiji zbog primitivnih poriva i pretnji ljudi koji za istu tu Srbiju verovatno nisu uradili ni jednu desetinu onoga što Nikola jeste, onda kao nacija ni ne zaslužujemo Mirotića na domaćim parketima, a košarka sama po sebi postaje sekundarna i besmislena. Jer, utakmice će se završiti, titule osvojiti, karijere okončati, a život se nastavlja, i mnogo je veći od bilo koje igre.
Ukoliko se ovako zahvaljujemo najboljima među nama i poručujemo im da su u svojoj matičnoj zemlji nepoželjni i da nisu dobrodošli, onda je sasvim sigurno da takvo društvo ima poremećaj sistema vrednosti. To takođe samo po sebi produbljuje mnogo dublje teme kojima autor ovog teksta nije nadležan i kompetentan da se bavi.
Scenario drugi
Ukoliko, pak, istina više naginje na stranu onoga što je klub objavio u svom saopštenju, onda se situacija drastično menja. Ako je promena odluke i gaženje date reči Nikole Mirotića Partizanu prouzrokovana nekim ličnim promenama u razmišljanju ili određenim boljim ponudama koje su u međuvremenu iskočile, a ne pretnjama i uvredama porodici, onda možemo reći da integritet Nikole Mirotića, bar u košarkaškom kontekstu, i nije tako čvrst kao što ga on predstavlja javnosti.
Data reč, generalno u životu, a pogotovo u osetljivom biznisu kao što je košarkaški, trebala bi da bude od značaja, jer druga strana kojom se reč daje od davaoca te reči očekuje da ispuni dato obećanje. Nije ovo naravno prvi put u istoriji sveta da neko nekoga prevari, ali je pomalo čudno da to dolazi od osobe kao što je Nikola Mirotić.
Jer, tenzije i uvrede, kao i stanje opšteg ludila kada se radi o košarkaškoj klimi na Balkanu nije nešto što Mirotić nije znao od ranije. Utakmice Partizana i Crvene zvezde prenose se svuda u svetu, a kao neko ko i sam potiče sa Balkana sasvim je izvesno da je toga bio svestan i pre nego što je odlučio da potpiše, a potom ne potpiše za Partizan. Samim tim, ukoliko je kod njega zaista postojala želja da tu retku titulu sportiste kojeg vole i Partizanovci i Zvezdaši sačuva netaknutom i da kako kaže, “ne deli narod”, onda je to trebalo biti iskomunicirano još početkom jula, mnogo pre nego što je reč data i ruka pružena…
Nikola Mirotić nije “tikva bez korijena”, u svakom smislu te reči. Ima 32 godine i zrela je osoba, igrao je i u Americi dugi niz godina u NBA ligi, a iza sebe već ima jedan “škakljiv” transfer u karijeri-prelazak u Barselonu nakon godina provedenih u Realu. Teško je poverovati da i tada nije bio izložen pritiscima i ružnim rečima navijača Reala, ljutog rivala Barselone. Ruku na srce, to rivalstvo nije po žustrini i divljini ni prići ovom našem, balkanskom.
Samim tim, prelazak u redove Partizana ne bi trebalo da bude ni izbliza komplikovan kao taj u Barselonu nakon igranja u Realu, jer osim dobrih odnosa i međusobnog poštovanja koje ima sa Crvenom zvezdom, on drugih konekcija sa klubom sa Malog Kalemegdana nema.
Usled nedostatka kompletnih informacija, držaćemo se one aksiome koja je u ovakvim situacijama često i ispravna-istina je uvek negde u sredini. Sudeći po atmosferi u društvu i sveopšte podeljenosti i agresije koja se ispoljava na svim nivoima, teško je pretpostaviti da Nikola Mirotić nije bio izložen pritiscima i pretnjama ko zna kojih struktura koje su imale nešto protiv ovog transfera u Partizan. Koliko su te pretnje bile zaista ozbiljne, zna samo Nikola, i na njemu je da sam proceni ozbiljnost istih, što je on svojom konačnom odlukom i učinio.
Ipak, ostaje žal što ga nećemo gledati na domaćim parketima ove sezone, jer se radi o vanserijskom igraču koji bi sasvim sigurno podigao Partizan na još veći nivo. Ono što jeste činjenica je to da se sve ovo moglo i moralo mnogo bolje iskomunicirati od strane Nikole…
Bez muke se sablja ne sakova…
Bilo kako bilo, Nikola Mirotić neće postati novi član Partizana i pored date reči i potpisivanja predugovora sa aktuelnim šampionom ABA lige. Strpljivo je Partizan čekao da se njegov status sa Barselonom razreši i da Mirotić postane slobodan u izboru nove sredine. Takođe, samim tim je i celu svoju strategiju prelaznog roka što se tiče dolazaka i odlazaka bazirao na njemu kao centralnoj figuri tima, ali uzalud.
Ono što je možda gore i od činjenice da Partizan gubi igrača kao što je Mirotić je tajming ove njegove odluke. Naime, kraj je jula meseca, a slobodnih igrača na nivou Evrolige sve je manje i manje. Još manje je onih koji kvalitetom mogu da odgovore zahtevima i ambicijama kakve ima Partizan i prođu stroge kriterijume Željka Obradovića. Partizan je izvesno i propustio potpisivanje određenih igrača na poziciji 4 vodeći se činjenicom da će je popuniti Mirotić. Stopirao je i dovođenje kapitalnih pojačanja na poziciji 1 i 5 dok se Mirotićev transfer ne ozvaniči, pa da se ekipa pravi po njemu i njegovim karakteristikama.
Sada, kada su u Evropi gotovo sve kvalitetne opcije već pronašle nove timove za predstojeću sezonu, Partizanu ostaje mogućnost da se okrene NBA igračima koji su bez ugovora, ili da agresivno napadne tržište u Evropi i potencijalno platiti obeštećenje u fudbalskom maniru za igrače koji su pod ugovorima sa svojim ekipama.
Oba navedena puta su komplikovana na svoj način. NBA igrači mahom čekaju veliki trejd Demijana Lilarda iz Portlanda u Majami. Nakon što se on dogodi, igrači će proceniti kako će se po njih tržište otvoriti i hoće li biti mesta za njih u najjačoj ligi na svetu.
Do igrača pod važećim ugovorima takođe neće biti lako doći, obzirom da je izvesno da na njih njihove matične ekipe računaju za sledeću sezonu. Nije sigurno da će i plaćanje obeštećenja bi bilo dovoljno da gubitak tih igrača njihova matična ekipa kompenzuje.
Takođe, možda i najvažnije od svega je činjenica da je ovim saopštenjem Nikole Mirotića, bilo ono tačno ili ne, ugled Partizana i pre svega Srbije kao pogodnog košarkaškog tla za košarkaše širom sveta sada drastično opada. Jer, ako se jedan Nikola Mirotić, možda i najbolji evropski igrač, ne oseća bezbedno u Srbiji, šta onda da očekuje i čemu da se nada bilo koji drugi igrač sa kojim bi klub stupio u kontakt?
Buran prelazni rok Partizana Mirotićevim “NE” sada postaje još burniji. Prvo je uz dramatičan preokret Kevin Panter produžio ugovor sa Partizanom. Potom je Jam Madar pod sumnjivim okolnostima napustio klub iako je imao važeći ugovor za narednu sezonu. Džejms Naneli takođe je maksimalno “odužio” svoj produžetak saradnje, a Mirotićev odričan odgovor novi je, možda i najveći do sada, udarac koji Partizan dobija na transfer pijaci ovog leta. Samim tim, vešte pregovaračke sposobnosti i brzo razmišljanje o planu B što se selekcije tima tiče od presudne su važnosti za stvaranje konkurentnog tima, kakav je Partizan najavio početkom leta.
Ipak, koliko god da je zadatak težak, čini se da nije mogao pasti na leđa sposobnijih ljudi za tako nešto nego što su to Željko Obradović i Zoran Savić, te nam ostaje da vidimo šta su to smislili u Partizanu i koje igrače će uspeti da angažuju za zatvaranje rostera…
