Kraj avgusta i početak septembra rezervisani su za Svetsko prvenstvo u košarci, koje se ove godine održava u Japanu, Indoneziji i Filipinima. Biće ovo po redu 19. Mundobasket, a titulu brani “Crvene furija”, reprezentacija Španije.
Nacionalni savezi polako objavljuju šire spiskove igrača koji će u pripremnom periodu pokušati da selektore svojih zemalja ubede da su kadri da igraju u državnom timu na svetskoj smotri košarke. Dok brojne reprezentacije najpre objave proširenu listu od oko 16-20 imena, selekcija Sjedinjenih Američkih Država postepeno je dodavala ime po ime u svoj sastav, sve dok tim nije najzad brojao 12 potrebnih igrača.
Za sada nije bilo otkazivanja i deluje da ih neće ni biti sem ukoliko dođe do povreda u trening – kampu. Naravno, radi se o NBA igračima i njih 12 će pokušati da u jugoističnoj Aziji vrati svoju zemlju na sam vrh globalne košarke, nakon fijaska od pre četiri godine, takođe na istom kontinentu, u Kini.
Spisak se sastoji od sledećih igrača:
- Tajris Haliburton (Indijana Pejsersi)
- Džejlen Branson (Njujork Niksi)
- Entoni Edvards (Minesota Timbervulfsi)
- Ostin Rivs (Los Anđeles Lejkersi)
- Mikal Bridžis (Bruklin Nets)
- Kem Džonson (Bruklin Nets)
- Brendon Ingram (Nju Orleans Pelikansi)
- Paolo Bankero (Orlando Medžik)
- Džeren Džekson Džunior (Memfis Grizlisi)
- Voker Kesler (Juta Džez)
- Bobi Portis (Milvoki Baksi)
- Džoš Hart (Njujork Niksi)
Mladost i glad kao aduti Amerikanaca
Malo je reći da je pređašnji rezultat selekcije Sjedinjenih Američkih Država na Mundobasketu 2019. godine bio razočaravajući. Sedmo mesto nije plasman koji zadovoljava apetite nacije, kao i ljudi u košarkaškoj federaciji, te su se tokom ove godine i u samom stručnom štabu dogodile promene. Grega Popoviča na čelu stručnog štaba zamenio je Stiv Ker, a na mesto direktora reprezentacije došao je proslavljeni Grent Hil.
Hil je u više intervjua najavio da će Amerika ozbiljno shvatiti predstojeće Svetsko prvenstvo i da izuzetno poštuju snagu ostalih reprezentacija i da će u skladu sa time i pripremiti ekipu. Možemo slobodno reći da su se njegove reči i obistinile, jer SAD na Svetsko prvenstvo dolazi sa velikom većinom svojih mladih superstarova u nastajanju, igrača koji će u sledećih 5-10 godina sasvim sigurno biti simboli NBA lige.
Iako na prvi pogled u timu nema izrazitih, laicima poznatijih superstarova, koji su žarili i palili ligom u prethodnoj deceniji pa do danas, američki tim nikako nije za potcenjivanje. Radi se o igračima koji su većinom osnove i prospekti svojih franšiza, oko kojih one grade ostatak ekipe. Mnogi od ovih igrača upravo su tokom perioda letnjeg prelaznog roka u julu sa svojim ekipama potpisali masivne, bogate ugovore u vrednostima od više stotina miliona dolara (Halibarton, Džonson, Edvards, Rivs), što jasno govori o tome da se radi o draguljima NBA lige.
Motivi za ovakvu odluku Hila su višestruki. Jedan razlog je u tome što najveće zvezde lige zalaze u ozbiljnije godine i obično nisu zainteresovane da ponovo učestvuju reprezentativnom ciklusu, ako su već bili deo istog u prošlosti. Drugi razlog leži u tome da je procenjeno da će skupina mlađih igrača shvatiti prvenstvo kao priliku za ličnu promociju i platformu da svoju igru dignu na još jedan, viši nivo i tako uđu u društvo superzvezda. Pritom, eventualna zlatna medalja je sjajna uvertira pred početak lige i velika motivacija da u sledećoj sezoni ti mladi igrači eksplodiraju.
PROČITAJTE NAJNOVIJE TEKSTOVE NA PORTALU:
- https://flouter.rs/sampionski-kontinuitet-serda-skariola-i-crvene-furije/
- https://flouter.rs/visoki-temelji-cuvaju-zidine-malog-kalemegdana-2/
Atleticizam, eksplozivnost i kreativnost – tri stuba “Drim tima”
Kada se podrobnije pogleda sastav američkog tima, jasno je da se radi pre svega o sjajnim atletama, podobnih da pokrivaju više pozicija po potrebi. Samim tim u vezi, za pretpostaviti je da će Amerika svojim protivnicima nametati veoma brz ritam igre u konstantnoj tranziciji i primarnim i sekundarnim kontranapadima, gde će se tražiti adekvatna rešenja što spoljašnjim šutevima, što unutrašnjom igrom snažnih centara i krilnih centara. No, krenimo redom.
Poziciju plejmejkera pokrivaće Tajris Halibarton i Džejlen Branson. Pomalo neopaženo je prošla činjenica da je Halibarton bio drugi najbolji asistent lige prošle sezone, rame uz rame sa liderom u toj kategoriji, Džejmsom Hardenom. Od njega se stoga očekuje da obavlja dužnosti organizacije napada ekipe, da upošljava saigrače i da i sam bude pretnja, pre svega u šutu za 3 poena (40% prošle sezone).
Branson je pak izrazitiji skorer, sa boljom prodor igrom i nešto boljom defanzivom. Protekle godine je beležio 22,5 poena u proseku za Njujork Nikse i tako opravdao poverenje koje je Njujork imao u njega kada ga je doveo u svoje redove nakon sezone 2021-2022 u Dalasu, u kojoj je eksplodirao igrajući uz Luku Dončića. Pritom, već ima reprezentativno iskustvo, jer je 2015 sa američkom reprezentacijom do 19 godina osvojio zlatnu medalju i bio MVP svetskog šampionata.
Teret na poziciji beka pretpostavlja se da će poneti Entoni Edvards i Ostin Rivs, uz nešto starijeg i iskusnijeg Džoša Harta. Edvards je bio prvi pik NBA drafta 2020. godine i do sada je potpuno opravdao očekivanja. Odlikuju ga neverovatne fizičke predispozicije u vidu odraza, brzine i eksplozivnosti i biće sasvim sigurno jedan od igrača koji će prirediti najefektnije poene na celom prvenstvu.
Ostin Rivs je možda i najveće otkrovenje čitave protekle sezone. Pravo niotkuda pojavio se za ekipu Los Anđeles Lejkersa u trenucima kada Lebrona Džejmsa i Entonija Dejvisa nije bilo na terenu, pa ja praktično sam doterao ekipu u plej-in. U plejofu se takođe pokazao kao važan šraf i bio jedan od najraspoloženijih u ekipi. Sjajan je šuter za tri i kreator istog za sebe, a opasan je i u driblinzima i prodorima ka košu.
Poziciju krila zauzeće možda najbolji i najiskusniji igrač ekipe, Brendon Ingram, uz podršku dvojca iz Bruklina, Mikala Bridžisa i Kema Džonsona. Ingram dolazi na prvenstvo nakon najefikasnije sezone u karijeri, gde je prosečno beležio 24.7 poena, 5.8 asistencija uz oko 40% šuta za 3. Građom i stilom igre neodoljivo podseća na Kevina Durenta, i godinama važi za glavnog igrača ekipe Nju Orelans Pelikansa. Nakon turbulentnih godina u Lejkersima nakon što je draftovan, potom trejdovan u pomenute Pelikanse u trejdu za Entonija Dejvisa, Ingram se ipak snašao u NBA ligi i nametnuo se kao jedan od boljih skorera, sa jednim nastupom na Ol Staru (kao i Edvards i Halibarton od do sad pomenutih igrača).
Njegova zamena biće dvojac iz Bruklina, Mikal Bridžis i Kem Džonson. Obojica su pristigli u trejdu koji je poslao Kevina Durenta iz Bruklina u Finiks. Mikal Bridžis je odigrao sezonu karijere do sada, u novoj ekipi se istakao kao potpuni lider i na 27 utakmica beležio čak 26 poena u proseku. Ipak, Bridžisov adut i dalje je elitna odbrana na perimetru, u čemu je možda i najbolji u celoj ligi (2022. izabran u najbolju defanzivnu petorku lige). Njegov klupski kolega, Kem Džonson, odlikuje se razornim šutem za tri poena pred svega, u čemu je na preko 40% u dosadašnjoj karijeri.
Unutrašnje pozicije pokrivaće ruki godine, Paolo Bankero, potom najbolji defanzivni igrač lige u minuloj sezoni, Džeren Džekson Džunior, drugi najbolji bloker lige i ruki senzacija Voker Kesler i stameni univerzalac Milvoki Baksa, Bobi Portis. I dok se Bankero, nesuđeni reprezentativac Italije, odlikuje izuzetnom napadačkom potentnošću i snagom, pomoću koje sjajno koristi svoje telo i uz kontakt ostvaruje dobre pozicije, defanzivno orijenisani Džeren Džekson Džunior biće tu da defanzivne propuste ekipe pokrpi i spusti roletne.
Za kraj, obezbeđivanje defanzivnog skoka, čuvanje obruča i mišići u reketu pripadaju Vokeru Kesleru i Bobiju Portisu. Kesler je sasvim neočekivano nadomestio odlazak Rudija Gobera iz Jute, te je u potpunosti zaključao reket blokadama i skokovima prošle sezone. Bobi Portis je godinama važan šraf franšize sa najvišim ambicijama, Milvoki Baksa, a uz prisustvo pod obručima i igru leđima odlikuje ga i pristojan šut sa distance.
Da li je ovaj tim “kadar stići i uteći”?
Pored objavljivanja sastava Amerikanaca, kod dela javnosti u Evropi postoji blago potcenjivanje ovog tima Amerike. Uz sve navedene kvalitete ovog tima, utisak među košarkaškom publikom je da ovaj tim ne uliva strah u kosti i da se sa njima može ravnopravno nositi.
Razlog za ovakav mišljenje može da bude činjenica da su američki košarkaši izuzetno neiskusni na FIBA nivou i da većina njih nije igrala utakmice u kojima se osvaja trofej ili ispada u jednoj jedinoj utakmici. Prema tome, ako bi u teoriji završnica neke od utakmica na prvenstvu ušla u neizvesnu završnicu, a ruka se odjednom skrati i voda uđe u uši, ko će biti “taj” lider ekipe koji će preuzeti odgovornost i povezati redove? Ingram? Halibarton? Edvards?
S tim u vezi, poučeni šamarom koje su doživele njihove kolege 2019. godine, mladi Amerikanci moraće da shvate prvenstvo ozbiljno i da uz što manje nervoze a što više lepršavosti probaju da kontrolišu utakmicu. Talenat i veštine nisu sporne.