Mihajlo Marković
Nema odmora dok traje obnova tima. Rekonstrukcija je zvanično počela, graditelj je prekaljeni Duško Ivanović, a prvi stubovi su postavljeni. Pošto svakoj tvrđavi treba adekvatna visina, sa Bjelasice kao poslednje pojačanje stiže Marko Simonović.
DUGO, TOPLO, LETO
Parola “Kupujmo domaće” iz brojnih prethodnih sezona, prenela se i na ovaj transfer period. Praksa je pokazala da takav put i izbor donose rezultat, bar u eri Dejana Radonjića, u oba njegova mandata. Nacionalnost je ista, pristup radu i očekivanjima takođe, ostaje još samo da se vidi finalan proizvod koji bi u prvoj, celoj sezoni trebao da stvori trener Ivanović.
Povratak Dejana Davidovca iz hladne Moskve uneo je preko potrenu toplotu u tela crveno – belih navijača. Dodatno ih je podgrejao potpis, tačnije produžetak saradnje Luke Mitrovića dok je dolazak talentovanog Marka Simonovića samo pojačao gas pred nove akvizicije. Sva trojica su čuvari reketa, igraju na pozicijama centra i krilnog centra i razumljivo je da upravo oni budu odabrani kao čvrst i snažan bedem. Proverenost i trofejno iskustvo Davidovca i Mitrovića, odnosno ogroman prostor za napredak i nesumnjivi potencijal Simonovića jesu lep zalog, za ono u šta Ivanović polaže svoja nadanja.
Videćemo da li će tu biti kraj dolascima iz Yu regiona, obzirom na, sada već po mantri, spekulacije o mogućim transferima Teodosića i Bjelice. Treći član te posade domaćih bombi sa prebivalištem u Barseloni, jeste Nikola – ne Kalinić (koji će skoro sigurno ostati u Kataloniji, osim ako se i tu ne desi neko skraćivanje platnog spiska) nego Mirotić.
Ogroman humanitarac koji je nebrojeno puta obradovao srpski narod na Kosovu i Metohiji i Crnoj Gori, mogao bi da usreći i pristalice Crvene zvezde ovog leta. Treba reći da je u trci i Večiti rival, Partizan kao i pirejski crveno – beli, ekipa Olimpijakosa u kojoj vladaju svakako pomešana osećanja posle šokantnog potpisa Kostasa Slukasa za ljutog protivnika Panatu.
Atinske “Zelene” je pored pomenutog Slukasa i Matijasa Lesora , pojačao i Luka Vildoza. Argentinski košarkaš i član Zvezde u minuloj sezoni naplatio je solidne mesece iza sebe, istina ispletene i usponima i padovima. Njegov odlazak biće lekcija, pre svega timu Duška Ivanovića, ali i Argentincu, o pametnijim i sigurnijim potezima na terenu i van njega.
SA ČIM SE ZVEZDA POJAČALA?
Polako se ocrtavaju konture slike koju bi strateg iz Bijelog Polja trebao da slika od jeseni. Prošlosezonska kompozicija imala je kadrove sunca i vedrog neba, međutim, u odsutnim momentima, ona se kao pod uticajem fotomorgane, pretvorila u provalu oblaka. Nacionalne titule – podijum u Nišu i u Železniku (Kup i Superliga Srbije) jesu obogatili vitrine na Malom Kalemegdanu, ali je glavni utisak da se fijasko u Evropi i timski nesklad tokom finalne serije ABA lige ne smeju ponoviti, ukoliko je cilj da se napravi korak iznad.
Zbog toga, kadrovski deo predstavlja najveći izazov za upravu Crvene zvezde. Pravilna i uspešna selekcija je prošlog leta izostala, da li usled manjka iskustva Vlade Jovanovića ili nesigurnosti uprave, sasvim je nebitno. Vreme je da Ivanović sada povuče rigidne poteze, osloni se na proverene karte i doda tim imenima po nekog džokera. Od poslovanja u narednih mesec dana vrlo verovatno će zavisiti čitava sezona u Evropi. Stanje u regionu je tu gde jeste, bolje je pitanje da li je ovaj tim Zvezde zajedno sa ljudima u organizacionoj strukturi kadar za dugo čekani Plej – of na kontinentalnoj sceni.
Od nečega mora da se pođe i ako je potrebno doneti pristojnu odluku, bez jasnih konsekvenci, onda izbor pada na Davidovca i Mitrovića. Tandem srpskih košaršaša i povremenih reprezentativaca godinama je udisao dah Malog Kalemegdana i lako se prilagođavao sistemu i konceptu rada Crvene zvezde. Adaptacija neće predstavljati problem što je vrlo važan faktor ako pogledamo njihove prethodnike. Ben Bentil i Hasan Martin su dovedeni kao košarkaši sa evroligaškom podlogom. Ipak, podloga je u više navrata znala da isklizne iz svoje konstrukcije i ostane u nezavidnom položaju.
Naravno, iako su navijači itekako svesni Dejanovih i Lukinih mogućnosti i kvaliteta, isto tako su svesni da njih dvojica nisu dovoljna snaga pod košem. Dolazak Marka Simonovića situaciju u ekipi čini znatno povoljnijom, a čeka se i rasplet oko Filipa Petruševa. Bilo bi lepo i možda je upravo tu ključ rezultata, da se u Zvezdinom reketu govori samo “naški”.
KAKAV JE KAČAMAK U BEOGRADU?
Posle Ljubodraga “Ducija” Simonovića i Marka Simoooonovića (što bi rekao Ilija Kovačić), u redove crveno – belih stiže i treći čovek sa istim prezimenom, prvi “iz komšiluka”, grada Kolašina. Talentovani crnogorski košarkaš dolazi u Beograd iz prestonice srpske dijaspore u Americi – Čikaga. U najvećem gradu savezne države Ilinois proveo je dve sezone, odigravši u tom periodu samo 16 utakmica za prvi tim i upisavši 23 poena i 12 skokova. Kada već nije mogao da se nametne pored zemljaka Vučevića, svoje mesto pod suncem tražio je u razvojnoj ekipi gde je bio jedan od predvodnika – poenterski i skakački.
Sudbina je odlučila Zvezda bude mesto gde će pokušati da se u potpunosti formira kao igrač, a zadužio je broj 11 koji je svojevremeno nosio legendarni Duci Simonović. Ono što sudbina ne može odlučiti i za šta će morati sam da se izbori, jeste da odgovori na zahteve Duška Ivanovića. Bijelo Polje i Kolašin su svakako bliži nego Beograd i Čikago pa eto idealen prilike da se stvori odnos za vrhunski rezultat, kako u službi tima tako i u službi Markovog razvoja.
Simonović pokriva pozicije krilnog centra i centra što sa svojih 213cm i 110 kg sasvim pristojno i čini. Primarno se oslanja na Pick&Roll nakon čega može da se ili otvori u širinu i primi pas za polaganje ili sačeka izgledniju poziciju i uhvati alley-up dodavanje. Radi se o momku solidnih fizičkih kapaciteta koji skakački ima puno prostora za napredak i po tom pitanju će biti vrlo interesantno može li se ponovo uklopiti sa Petruševim. Njih dvojica su već sarađivali u Megi, bili popularni “ABA Twin Towers” i poprilično uspešno demonstrirali spoj savremenih, visokih kompatibilnih petica.
Uroš Stevanović
Luka Kostić
