Mihajlo Marković
Čitava njegova karijera je kao šah. Postavlja figure unapred znajući protivnikov sledeći potez. Velemajstor koji je figuru na polju zamenio svojim likom. On je taj kralj, kome bi svi dali mat, ali ne uspevaju. Pune tri decenije.
Kada bi govorili o ovosezonskim članovima “kuće odabranih” – Top8 faze, lista učešća u njihovoj plej – of istoriji bi bila sledeća: Barselona – 15, Olimpijakos – 14, Real Madrid – 14, Makabi – 13, Fenerbahče – 8.
ŽELJKO OBRADOVIĆ – 21. Komično, nerealno i potpuno istinito. Vremena su se menjala, narativi i pravila neminovno sa njima, ali je jedna konstanta ostajala. U različitim državama, pod različitim imenima, u kontra kulturama i kontra budžetima, malo ogromnim i ogromno malim, Obradović je bio isti čovek.
A zapravo uvek drugačiji.
Iskustvo koje ovaj strateg ima veće je od najvećih evropskih velikana. Samo Real Madrid može da mu isparira sa brojem osvojenih trofeja. Kraljevski klub je titulom u Beogradu stigao do svoje desete. Možda je ovo godina da rođeni Čačanin, koga i u Atini i u Istanbulu smatraju svojim, u Beograd donese svoju jubilarnu desetu titulu?
I znam, potpuno sam subjektivan po tom pitanju. Zamislite samo, da živimo u nekom paralelnom svetu (neki bi rekli da je već tako?!) i da ste bili budni 1992. a potom prespavali sve sankcije, bombardovanje, mirovne sporazume, raspade država, zatvaranja gradova i probudili se 2023.
Isti Željko samo mnogo stariji, rumeniji u licu, sa znatno manje tamne a više sede vlasi trenira Partizan. Isti klub, sa istim ambicijama.
Sport je tako koncipiran da ne možeš sve da voliš i sve da mrziš. Međutim, u slučaju Obradovića nije ni bitno da li ga voliš ili ne, posebno ako si bio na strani onih koje je pobeđivao. Ali, da ne poštuješ njegove rezultate, to je već stvar opšte kulture.
TRN U OKU…
U društvu gde su glavne aktuelnosti dobrano zacementirane i idu po nekom ustaljenom mehanizmu, teško je promeniti pažnju javnosti i sebe staviti u prvi plan. Sebe i ljude oko sebe. Potrebno je da rad, znanje i na kraju sam uspeh kao jedino priznato i merljivo, bude tako izražajan, da ga i ljudi spolja komentarišu, kako bi se domaća publika osetila ugroženom. Jer kada već Španija i Litvanija ocenjuju dešavanja u Srbiji, malo je deplasirano da Srbi na to ostaju nemi.
Obradović je za takoreći kratko vreme postao “mejnstrim” ili ti goruća tema. I to ne u košarkaškom svetu, u kom je oduvek i bio. Već u ovom našem, teško opisivom i razumljivom. Skoro sve dnevne novine, jutarnji programi, medijske kuće se bave crno – belim fenomenom. Nedeljnik Vreme je svoju naslovnicu prošle sedmice posvetio upravo Željku.
Dobro, to je nekom laiku ili bar skromnom poznaovaocu sporta u Srbiji, sasvim normalna stvar. Ipak, u zemlji gde je sve politika, prostor pokloniti jednom od trenutno najboljih domaćih brendova, govori dosta. Pre svega, da suprotne struje mogu oko nečega da se slože, da je nebitno kog si opredeljenja i još važnije – porekla i nacionalnosti.
Partizan i Željko poslali su u svet, a pre svega u region sliku da celina može biti ostvarljiva i funkcionisati kao jedno ako svaki pojedinac unese sebe radi većeg cilja. Tu mislim i na upravu, ljude iz stručnog štaba, igrače i naravno sve 302.302. duše koje su ove sezone bodrile klub. O tim navijačima su odavno opevane brojne pesme, ispričane mnoge priče i jedina koja još nije – sanja se iz dana u dan.
KREĆE ONO PRAVO!
U utorak počinje dugo čekan i najavljivan Plej – of Evrolige i serija protiv Real Madrida. Vreme će pokazati kakvi su limiti Obradovićevog tima, ako uopšte u ovom trenutku neko i razmišlja o limitima. Ipak, treba i sada u momentima kada mašta i nadanje prevazilazi svu realnost, reći da je Real uvek Real. U svakom sportu, u trenutku najvećeg uspona i najvećeg pada.
Spoj iskustva, kvaliteta, trofeja i imena koje nosi “Kraljevski klub” jeste nešto što daje naznaku da će Partizan itekako imati težak zadatak pred sobom. Tavares i Jabusele u reketu, odnosno Musa i Hezonja na bekovskim pozicijama su samo četvorica od 12 legitimnih startera u bilo kom evroligaškom timu. Nikada ne znate kada će se Ljulj raspucati ili Rudi poželeti da u njemu proradi mladić sa 38 godina…
Međutim, deluje da će pored tog ogromnog timskog iskustva, najveći upitnik biti sam trener, Ćus Mateo, debitant u Top8 fazi.
I baš zbog toga, pritisak će biti na Željku. Pobediti 20 serija od 21 u svojoj plej – of karijeri, čak i ne označava samo pritisak, koliko obavezu da se takav blago rečeno nenormalan učinak nastavi. Prvi trijumf u plej – ofu ostvario je predvodeći crno – belu klupu. I to pobedivši prvoplasirani Knor, sadašnji Virtus iz Bolonje kao glavnog favorita za titulu. Verujem da je se seća.
Real Madrid protiv Partizana. Kraljevski klub protiv kraljevskog trenera. Videćemo na kome će ostati kruna…
Pročitajte još na Flouteru:
Luka Kostić
Đorđe Marković
