Marina i 12 lavica…

Nakon poraza muške seniorske reprezentacije, košarku smo stavili po strani i odlučili da nam druge aktivnosti zauzmu pažnju (fudbal, politika, internet ratovi…). Ipak, Marina Maljković i njenih 12 lavica su po ko zna koji put vratili veru i sjaj u navijače. Ovaj tekst biće posvećen upravo ženskoj košarkaškoj reprezentaciji, ali se u njemu neće nalaziti analiza igre i statistički parametri. Ne, nalaziće se mnogo veće činjenice od poena i skokova i mnogo bitnije stvari za košarku i generalno život od pobede ili poraza.

Selekcija koju predvodi Marina Maljković završila je grupnu fazu svetskog šampionata u Australiji kao treća. Posle jučerašnjeg žreba saznali smo da će nam rival biti najteži mogući – reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država.

Kada pogledate trenutni sastav tu više nema onakvih lidera koje smo nekada gledali. U zasluženu reprezentativnu penziju su otišle Sonja Vasić i Ivana Bruks, a na prvenstvu nema ni Ane Dabović. Njihova mesta zauzele su Tina Krajišnik, Saša Čađo i Jovana Nogić.

Osnova selekcije je promenjena; došle su nove nade sa istim ako ne i većim ciljevima. Kao duša ekipe i neophodni element rezultata izdvaja se Ivon Anderson. Košarkašica kojoj ćemo posvetiti jedan deo teksta i koja svojim partijama na terenu ali i svime pokazanim van terena opčinjava Srbe.

Prva među jednakima je Tina Krajišnik. Prvi centar naše reprezentacije ali i ono mnogo važnije – kapiten. Košarkašica Galatasaraja je prvi poenter i skakač tima i glavna opcija u napadu.

Međutim, o njenim igračim kvalitetima možemo pričati do sutra. Želeo bih da se posvetim njenim ljudskim kvalitetima i osobinama koje izdvajaju velike od malih.

Naime, Tina je u meču protiv Malija polomila nos i nije mogla normalno da diše jedno vreme. Takođe, vidljive su bile i masnice i podlivi ispod očiju koji su zajedno sa slomljenim nosem aludirali da se više radi o boksu, a ne o košarci.

I sad, verovatno bi svi tražili pauzu, oporavak, propuštanje sledeće utakmice. Svi, osim Tine. Ona je bez pogovora odlučila da od starta odigra naredni meč protiv Francuske i bude najduže na terenu, čak 30 minuta! I ne samo to.

Odbila je da nosi zaštitnu masku i time spreči rizik od ozbiljnije povrede. Jedino što joj je bilo na umu jeste da bude uz tim i pomogne timu da odnese važnu pobedu.

Postoje razne trivije koje govore o herojstvu. Postoje razne floskule u kojima čujete „ostaviti srce na terenu“, „poginuti“, „dati poslednji atom snage“. Tina Krajišnik je te floskule shvatila ozbiljno i postupila ne kao heroj, već kao kapiten i prvi među jednakima.

Sledeća na redu je košarkašica kratkog prezimena, ali velikog srca. Saša Čađo. Rođena Sarajka je odigrala jednu od lošijih šuterskih utakmica protiv Francuske. Nije mogla ništa da pogodi sa distance, bila je nervozna zbog promašaja.

U poslednji minut utakmice ušla je sa 0/6 za tri poena. I tu se opet trebamo vratiti na gore navedenu razliku između velikih igrača (a i ljudi) i onih manje velikih. Saša je primila loptu dvadeset i pet sekundi pre kraja, uzela šut za osam metara i pogodila odlučujuću trojku od tablu.

Nije razmišljala o prethodnim promašejevima niti pasu kao olakšanju od straha. Samo je imala na umu da pogodi i sebi i drugima pokaže koliko vredi. Baš isto kao što je radio njen imenjak u dresu Jugoslavije.

Sa tim pogotkom Srbija je savladala Francusku i završila kao treća u grupi.

Za kraj ostavljam Ivon Anderson. Ponosno mogu reći našu košarkašicu, jer je partijama i ponašanjem zaslužila takav naziv. Kako igra pokazala je na prethodnom Evropskom prvenstvu. Kako peva himnu takođe je pokazala. Međutim, u Australiji smo videli i kako se snalazi u kolu.

Ono što smo mi pokazali jesu dva lica. Početno nezadovoljstvo zbog novog stranca i nastavka „Amerikanizacije“ u srpskoj košarci, ali i pominjanja njenih moralnih vrednosti. I ovo sadašnje gde možemo samo da se zahvalimo Marini što je dovela Ivon i pokazala joj sve čari naše zemlje.

Kako joj je Anderson uzvratila najbolje govori teren. Drugi je poenter ekipe i prvi asistent.

U četvrtak, naše devojke odigraće meč četvrtfinala protiv reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država. Utakmica je na programu od 4.00 po srednjoevropskom vremenu.

Jesu Amerikanke favoriti, ne samo u tom meču nego i na čitavom turniru. Međutim, mi smo nebrojeno puta demantovali sve kritičare koji su nas prerano otpisivali. Zašto ne bismo još jednom? Ako neko zna kako pobediti Ameriku u četvrtfinalu, to smo onda mi.