FlouterIako je sezona već počela u Litvaniji, trener Lijetkabelisa, Nenad Čanak, izdvojio je vrijeme da razgovara sa nama. Bivši igrač i trener Partizana komentarisao je za Flouter aktuelne košarkaške teme. Prisetili smo se i njegovih igračkih dana, govorili o Evroligi, Evrokupu, ambicijama njegovog kluba Lijetkabelisa, u kojem je već pet godina.
Na početku našeg razgovora želim da Vas pitam, nedostaje li Vam Srbija i kako se osećate u Litvaniji?
„Sigurno da mi nedostaje Srbija i Beograd, ali u Litvaniji sam već petu godinu, već sam se navikao i adaptirao. Znam zašto sam ovde, tako da ne mogu da kažem da patim od prevelike nostalgije, i kao igrač bio sam van Srbije tako da nije ništa novo.“
Utisci o proteklom Evrobasketu? Kako ste doživeli rano ispadanje Srbije?
„Vrlo mi je teško palo ispadanje Srbije, ne bih da analiziram šta i kako, nadam se da imamo dovoljno mudrih ljudi da izađemo iz ove situacije. Mislim da prvenstveno je cilj otići na Svetsko prvenstvo i da će celokupna košarkaška zajednica u Srbiji biti jedinstvena i raditi na tome cilju.
Eurobasket; respekt za Španiju, za trenera Skariola, niko ih nije očekivao, posle ispadanja Srbije nisam ispratio nešto detaljno ali u svakom slučaju čestitke Španiji.“
Kako je košarkaška javnost u Litvaniji doživela novo prventsvo bez medalje?
„Litvanija je imala velika očekivanja od ovog prvenstva, imali su kvalitet da uđu u borbu za medalje. Izgubili su nesretno svaku utakmicu na jednu loptu, da su dobili nešto verovatno bi bilo drugačije. Nekako oni to doživljavaju mnogo racionalnije od nas, nema kataklizmične atmosfere, jednostavno dali su podršku selektoru i idu dalje, pokušaće da isprave greške. Mislim da i mi bi tako trebali to da doživljavamo.“
Očekujete li neke promene u evropskoj košarci, a naročito Evroligi sad od kad je Dejan Bodiroga predsednik?
„Što se tiče promena u evropskoj košarci, svakako mi je drago da Dejan Bodiroga, jedna izuzetna ličnost, bude predsednik Evrolige. Ali ja mislim da je to jedan veliki mehanizam, koji mnogo zavisi od klubova i da tu jedan čovek ne može mnogo toga da promeni.“
Kakva su vaša očekivanja u Evrokupu i domaćem prvenstvu? Postoje velika očekivanja fanova s obzirom na prošlogodišnji rezultat?
„Što se tiče Lijetkabelisa u Evropi i domaćem prvenstvu, svakako da su očekivanja navijača velika, pogotovo sa prošlogodišnjim rezultatima, plasmanom u oba finala u domaćim takmičenjima, dobrim igrama u Evrokupu; Nova ekipa potpuno, pokušaćemo da uđemo u svaku utakmicu da je dobijemo i videćemo za koliko će to biti dovoljno. Ja kad sam pregovarao sa Lijetkabelisom, svakako da jedan od mojih uslova je bio da ambicije ne smeju biti manje, klub je ispoštovao koliko je mogao, videćemo za šta ćemo biti kadri da uradimo ove godine.“
Po Vašem mišljenju da li je kvalitet Evrokupa opao u odnosu na prošlu sezonu?
„Svakako ove godine je specifična situacija zbog ruskih klubova. Tri ruska kluba su izašla iz Evrolige, Lokomotiva iz Evrokupa, samim tim to je povuklo tri najbolja kluba iz Evrokupa u Evroligu. Jasno je da je Evrokup realno slabijeg kvaliteta nego prošle godine. Međutim idalje je to zavidan kvalitet, i dalje su to dobri budžeti, dobr timovi, dobri treneri, tako da očekujem zanimljivo takmičenje i ove godine.“
Koliko ste zadovoljni pripremnim periodom Lijetkabelisa?
„Liga je već počela, pobedili smo prvu utakmicu. To što je odrađeno treba da se vidi kroz ligu koliko je to bilo kvalitetno. Nova ekipa, mlada ekipa, mi ćemo se nadograđivati kroz takmičenja, u ovom trenutku mogu reći da sam zadovoljan.“
Komentar o narednoj sezoni Evrolige? Koliko ćete pratiti Partizan i Željka Obradovića?
„Što se tiče Evrolige, svakako ću biti veliki navijač Partizana, kao i uvek. Verovatno neću ispratiti sa te neke trenerske strane nego navijačke. Jednostavno nema se vremena budući da sam zaokupiran i litvanskom ligom, i Evrokupom, mnogo je to utakmica, mnogo skautinga. Mogu da ispratim navijački, svakako da ću navijati za Partizan i želim im da dođu što dalje.“
Ko Vam je favorit za titulu u Aba ligi?
„Pa favoriti za titulu, ja mislim da su Zvezda i Partizan. Od ostalih timova izdvajaju se Cedevita i Budućnost. Kao neki treći razred je tu Igokea, Mornar, Mega, FMP. Studentski Centar je napravio zanimljivu ekipu, a mislim da ove ostale ekipe će se boriti za opstanak.“
Koliko vam nedostaje igranje košarke i koja vam je najdraža uspomena iz vaše 19-godišnje karijere?
„Pa u ovom momentu, u četrdesetšestoj godini meni ne nedostaje igranje košarke. Imao sam karijeru kojom se ponosim. Mislim da sam uradio koliko sam mogao s obzirom na kvalitet, na talenat i fizikalije. Svakako sam najponosniji na to što sam bio kapiten Partizana, što sam osvojio trofeje s Partizanom. I to je nešto što mi je najdraža uspomena iz igračke karijere. I naravno prijateljstva koja su ostvarena, drugačija je vezanost sa ljudima sa kojima si delio svlačionicu, sa kojima si slavio, s kojima si tugovao, bilo je i ružnih i lepih trenutaka, i kada si povezan s nekim na taj način svakako drugačija su prijateljstva nego ostala, barem tako mislim.“
Da li je teže biti trener ili igrač?
„Teže je biti trener, apsolutno je teže biti trener. Kao igrač imaš svoje zadatke. Uvek možeš da imaš neki alibi, da li je to loš saigrač, ili trener me ne koristi na pravi nacin, kasni plata, nisam zadovoljan ligom. Kao trener treba da razmisljaš o 12 različitih karaktera kako ih uklopiti, zavisiš od milion nekih spoljnih faktora koji u tom trenutku ti nisu poznati i ne možeš na njih da utičes, tako da je svakako teže biti trener.“
Ko je od trener je ostavio najveći uticaj na Vašu košarkašku karijeru?
„Imao sam sreću da u Srbiji radim sa jako kvalitetnim trenerima, autoritativnim ličnostima. U inostranstvu sam radio sa Pedulakisom, isto tako jedan dobar trener, taktičar.
Dule Vujošević je sigurno jedan od onih koji me je naučio kako da treniram igrače, kako da živim košarku. To pokušavam da prenesem na moje igrače, da moraju biti posvećeni, da je karijera kratka i da svaki loše odrađeni trening je gubljenje vremena.“
Dijana Grubor
Uroš Stevanović
