Duško Ivanović koji poziva tajmaut i ne zna šta da nacrta svojim igračima. Ti isti igrači koji uzmu 41 šut za tri poena. I na kraju izgube utakmicu protiv Cibone koju su u Beogradu dobili 39 razlike. Ne, ovo nije noćna mora. Ovo se desilo večeras u Zagrebu.
SERVISNE INFORMACIJE
Do poslednje nedelje janura, od dolaska Ivanovića, Zvezda je imala 19 pobeda i četiri poraza. Putovalo se u Kaunas, sa realnim pokrićem i nadom da će se u isti grad putovati i koji mesec kasnije. Međutim, dve trojke Ulanovasa u poslednjem minutu zaustavile su crveno – beli januar. Završnice koje su sticajem okolnosti postale Duškov mindset okrenula su leđa. Uskoro im se pridružila i sreća, a sa njima i Zvezdina igra. Vera je nastavila da sija, ali je njen sjaj, kao sveća, počeo da tinja i slabi iz meča u meč.
Od tog momenta, ekipa sa “Malog Kalemegdana” je izgubila u evroligaškom derbiju, doživela debakl na italijanskoj turneji, potpuno neočekivano dobila Makabi u Izraelu i na krilima tog trijumfa osvojila Kup. Jedan neverovatan rolerkoster koji je, delovalo je tako, okončan prvim peharom u sezoni. Polufinale protiv Partizana i povratak iz ponora, kako rezultatskog tako i mentalnog, samo je još više trebao da digne ekipu.
Umesto toga, dogodio se fatalan obrt. Tradicionalno nezgodna Alba otvorila je novu ranu na Zvezdinom telu. Bajern je tu ranu dodatno uvećao, a Cibona, kao gladni i ostareli lešinar takođe je uzeo svoj deo plena. Paradoksalno zvuči da su u pitanju tri tima koja su u prvom delu sezone pobeđeni. Nemci srazmerno kvalitetu nešto teže, dok je duel sa Cibosima u Beogradu više podsećao na trening meč. Kako je Duškova četa izgubila prepoznatljiv mentalitet? Gde je nestala energija, širina i moć u napadačkom ali i defanzivnom repertoaru Crvene zvezde? I da li je zapravo serija trijumfa bila paravan za probleme koji sada izviru?
KRIVCA JE NAJLAKŠE NAĆI
Ako živite u Srbiji, bavite se javnim poslom i predstavljate široke narodne mase velika je verovatnoća da ćete kožu skupo platiti. Jedan vaš loš potez, izjava ili ne daj Bože poraz može potpuno promeniti sliku o vama. Nebitno koliko ste stepenika prešli pre toga. Jer ovde se onako stepenici i ne broje. Zašto bi išli težim putem kada je lakši na dohvat ruke? Samo pritisneš dugme.
“Od nacionalnog heroja do izdajnika srpskog roda” – glasio je naslov jednih dnevnih, poprilično uticajnih domaćih novina kada se saznalo da Nikola Jokić neće nastupati za reprezentaciju. Taj Nikola Jokić koji je letos igrao za Srbiju, ponovo postao deran iz Sombora, naš, a svetski, sa kojim se budimo ujutru da pogledamo koga je sada poslao po “burek i koka kolu”. U novembru i decembru Duško Ivanović je bio “šef stanice”, na njegovu dirigentsku palicu padali su Olimpijakos i Makabi, on je vratio navijače u Pionir. Evroliga je pravila objave o “velikom mozgu” koji je tim sa dna tabela doveo do borbe za plej – of.
Večeras, nakon poraza od Cibone koji je blago rečeno šokantan, narativ o Ivanoviću dobio je nove dimenzije. Kada se pobeđuje, niko ne navodi koliko je tim šutnuo trojki, koliko je imao skokova, da li je prim. aut. Nedović imao 3/10 ili 4/7. U porazu je sve bitno. Koliko imaš izgubljenih lopti, kakav ti je procenat za tri, kako si gradio koš… Krivac je obično trener. U ovom slučaju onaj isti, Ivanović Duško koji je bio doktor i koji bi i “Elizabetu digao iz mrtvih” sada doživljava Obradovićevsku situaciju i čuveno “da se ne ljubimo”.
Koliko je zapravo čovek sa kačketom uticao na trenutno stanje? Sa ljudskog aspekta, neko ko dođe na polovini sezone, sa već selektiranim sastavom, bez priprema i slobode u izboru, ne može biti kriv. Osim Kampaca koji je istina tek pre dve nedelje, u Nišu, ostvario ozbiljniji kontakt, svi ostali su plod tuđih ideja. Sa tuđim idejama koncepcijski ekipa je izgledala jako dobro. Znalo se da su mane itekako prisutne, ali su u najvećoj meri sakrivene. Povrede Martina potom i Vildose učinile su svoje. Ipak, energetski, sa realno šest do sedam standardno prisutnih igrača, Zvezda je morala doživeti krah i on je došao u najgorem momentu.
IZBOR IGRAČA – LEKCIJA KOJA NIJE NAUČENA
Ne treba biti preterano stručan niti pogledati veliki broj Zvezdinih utakmica da bi vam bilo jasno ko otvara kapiju a ko vozi traktor. Za razliku od Partizana, a poređenja Večitih su uvek pipava tema, crveno – beli nemaju te ljudske resurse. Svaka ekipa koja analizira Zvezdu u prvi plan stavlja dva igrača. Vildosu i Nedovića od kojih sve počinje i završava se. Sa pojavom Kampaca oni će sigurno biti koliko toliko rasterećeni, bar u fazi organizacije igre. Dobrić, Marković i Ivanović, svako za sebe i na svoj način doprinose ekipi, ali je njihov domet vrlo ograničen i zavisi od dosta faktora. Kako na terenu, tako i u njihovim glavama. Ognjen je ranijih sezona znao da se zapali kada su falili poeni, ove je to znatno ređi slučaj.
Po običaju, kao i svake sezone, Zvezda se može “pohvaliti” sa promašajima prelaznog roka. Džon Holand, Miroslav Raduljica a kako stvari stoje i Hasan Martin legitimno su nasledili svoje prethodnike. Amerikanac, Pit Bul iz Burse, svoju poslednju utakmicu odigrao je 31. januara protiv Virtusa kada je (ne prvi put) zabeležio statističku nulu. Raduljica se više pojavljivao na mim stranicama po internetu, nego na parketu, dok je Martin u stalnim amplitudama. Makabi je u Pioniru pao upravo na njegov pogon, ali su zato neke druge utakmice kao što je ona u Minhenu od pre koji dan izgubljene i zbog njegovih grešaka. Često ne može da isprati svoje čuvare, protiv Cibone je čak bezobrazno ispadao u odbrani, a i napadačka produkcija je znatno slabija od povrede. Tu treba da pomenemo i Ognjena Kuzmića koji takođe zarađuje platu, a zaista je pitanje koliko je doneo ekipi i šta njegovo prisustvo, čak i na treningu donosi Ivanovićevom konceptu.
Standardni što se tiče poena ali i generalno pozitivnog utiska su Filip Petrušev i Luka Mitrović. Tandem na poziciji četiri i pet imao je sjajne minijature, posebno početkom ove godine kada je Filip u odsustvu Luke Vildose bio prvi strelac tima. Mitrović zaista fantastično čita i svoje i protivničke postavke, jedan je od igrača sa najboljim procentom pogodaka nakon uspešno ostvarenog pika i opšte je prihvaćeno mišljenje da je nezamenljiv.
Kada se sve sabere i oduzme, ispada donekle očekivano da Zvezda gubi i ono što ne bi smela u ludilu. Selekcija igrača je takva da dvojica ili trojica postižu konstantno poene, a ostali od momenta do momenta. Iako je uloženo dosta, uloženo je na pogrešan način. Tamo gde rupa postoji već godinama, u reketu i na krilu, ponestalo je novca ili bar pravih opcija. Doveden je Kampaco i to jeste fantastična stvar za klub i srpsku košarku, ali ispostavilo se, ne u pravom trenutku i na validan način.
Cibona svakako sa bilom kojim timom mora da bude trijumf. Ali trenutno tim Duška Ivanovića ne liči na sebe. Ogromna očekivanja uticala su i na ogromna razočarenja. Kako god navijača, tako i kod igrača. Samopouzdanje ne samo da je poljuljano, već je kod nekih i potpuno nestalo. U utorak dolazi Efes, Pionir je rasprodat i čini se da će taj meč biti spoj vrlo pomešanih emocija.